Пређи на садржај

Змија мачка

С Википедије, слободне енциклопедије

Змија мачка са Малте
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Биномно име
Telescopus fallax
Fleischmann, 1831
Синоними

Tarbophis fallaxFleischmann, 1831

Змија мачка (латински: Telescopus fallax) је отровна змија из породице смукова. Присутна је у Италији, Грчкој (укључујући острва), Албанији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Сјеверној Македонији, Србији и Словенији, а природна станишта су јој медитеранска вегетација, пашњаци, планаже и сеоски вртови. Иако је све мање њезиних станишта, IUCN свеукупно сматра како врста није угрожена.

Иако је отровна, мачја змија није претња за људе јер се њени зуби налазе на задњем делу горње вилице, којима не може да угризе човјека. Такви зуби су и даље погодни за убијање свог природног плена.

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Ова змија се налази у Италија, Сјеверној Македонији, Грчка (Парос, Антипарос, Турлос, Крит, Калимнос, [[Самос] ], Милош, Крф), Албанија, приморска Словенија, Хрватска (укључујући нека Јадран острва), Херцеговина, Црна Гора, јужна Бугарска, Турска, Малта, Кипар, Иран, Ирак, Сирија , Израел, јужни Русија (Кавказ, Дагестан), Јерменија, Грузија и Азербејџан.

Начин живота

[уреди | уреди извор]

Ова змија се углавном храни геконима и гуштерима. Плен је угризен и пуштен, чекајући да отров дјелује. Онда осјети ваздух и пронађе гјде је животиња отишла. Када пронађе мртву или парализовану животињу, прогута је цијелу, почевши од главе.

Подврсте

[уреди | уреди извор]

5 подврсте су тренутно познате.[1]

  • Telescopus fallax cyprianus (Barbour & Amaral, 1927) - Кипар

Статус заштите

[уреди | уреди извор]

Статус у Републици Српској - строго заштићена врста.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Telescopus fallax”. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Шукало Г. (2022). Гмизавци Републике Српске - Бања Лука: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, (Бања Лука: Vilux), ISBN 978-99976-86-03-9
  • Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196